Manastir Voljavča crtež

Манастир Вољавча - званична интернет презентација

Манастир Вољавча - званична интернет презентација

О МОШТИМА

У манастиру се налазе мошти Св. Киријака Отшелника који се прославља 12. октобра на Михољдан.

Не зна се када и како су мошти доспеле у Вољавчу.

На Преображење 2016. године изнесене су у Храм и положене у кивот који се, по благослову владике, отвара на Литургији.

Преподобни Киријак Отшелник рођен је 448. године у Коринту од родитеља Јована и Евдокије. Отац му Јован беше презвитер, а месни епископ Петар сродник његов. У раној младости постави га епископ за чтеца саборне цркве. Читајући Свето Писмо млади Киријак дивио се Промисли Божјој, како прослави све истините слуге Бога живога, и како устроји спасење рода људског. У својој 18. години одведе га жеља за духовним животом у Јерусалим. Тамо ступи у манастир некога Божјег човека Евсторгија, који му даде почетна упутства о монашком животу. По том оде св. Јевтимију, који га прозре као будућег великана духовног, обуче га у схимну и посла на Јордан св. Герасиму, где Киријак проведе 9 година. По смрти Герасимовој опет се врати у манастир св. Јевтимија, где оста на безмолвију 10 година. После тога мењаше место за местом бежећи од славе људске. Подвизаваше се и у обитељи св. Харитона, где најзад и сконча свој земни пут навршивши 109 година живота. Прослављени подвижник и чудотворац св. Киријак је био крупан и снажан телом, и такав остао до дубоке старости, и поред тешког поста и бдења. У пустињи се понекад годинама хранио само сировим зељем. Имао је лава који га је чувао од разбојника. Ревновао је много за веру православну изобличавајући јереси, нарочито јерес Оригенову. За себе је говорио, да га од како је монах сунце никад није видело да једе нити да се гневи на кога. По уставу св. Харитона монаси су јели само једанпут дневно, и то по заласку сунца. Беше Кириак светило велико, стуб Православља, дика монасима, моћни исцелитељ болних, и благи утешитељ тужних. Најпознатија поука Св. Киријака је "Бог чини чуда само када је то потребно".

Пожививши дуго на корист многих пресели се у вечну радост Господа свога 557. год.